Arhiva
Čitate arhivu Super žene, novi sajt je na www.superzena.net

Kako sprečiti gojaznost?

izvor: Super žena
| Zdravlje | 2 komentara

Prema poslednjim istraživanjima svako sedmo dete u našoj zemlji je gojazno, a više od polovine stanovnika ima problema sa kilogramima, dok 36 odsto njih muči prekomerna telesna masa. Upravo zbog problema s debljinom oko dve hiljade ljudi godišnje poseti savetovališta za ishranu.

Doktor Nenad Ćupina, načelnik opšte medicine Doma zdravlja “Jedro” za portal “Super žena” govori o principima zdrave ishrane, problemu gojaznosti i bolestima čiji uzrok može biti.

Važnost zdrave ishrane

Delimo besplatan preventivni internistički pregled

Dom zdravlja "Jedro" poklanja jedan besplatan internistički pregled čitateljki koja nam pošalje mejl na superzena@b92.net sa imenom, prezimenom, brojem telefona i gradom u kojem živi. Pregled lekara interniste sa završnim mišljenjem o zdravstvenom stanju obuhvata pregled po organskim sistemima, merenje pritiska, antropometrijska merenja…

“Cilj zdrave ishrane jeste postizanje biološke ravnoteže u organizmu, između unesene hrane, njene pravilne iskorišćenosti što brže eliminacije toksičnih i otpadnih produkata metabolizma. Na taj način se unapređuje zdravlje i sprečavaju oboljenja”, kaže dr Ćupina.

Osnovni principi zdrave ishrane:

  • Povećati unos namirnica bogatih skrobom (crni hleb od integralnog brašna, palenta, kuvana pšenica, pirinač ili krompir...)
  • Povećati unos svežeg voća i povrća (dnevno do 300-400 grama voća, poželjno je
  • neprženo, nedistovano na ulju, nepohovano povrće)
  • Uzimati orašasto voće (badem, lešnik, leblebiju, indijski orah)
  • Smanjiti unos masnoća (koristiti posna mesa i posne delove teletine, junetine, ćuretine bez kožice, divljač)
  • Konzumirati obrano mleko i sireve od obranog mleka (zbegavati paštete, kobasice i salame)
  • Smanjiti unos šećera, naročito belog
  • Smanjiti unos soli
  • Ograničiti unos kafe i alkohola
  • Redovno uzimati tečnost 2-2.5 litre na dan (voda, čajevi i sveži voćni ceđeni
  • sokovi)
  • Vodu piti između i nakon obroka, a ne pre i u toku obroka
  • Voditi računa da imate pet obroka na dan, ne jesti ništa između njih, žvakati polagano, da nisu previše vrući ni hladni.
  • Držite se zlatnog pravila: “Umeren u jelu lekar si sebi”

Problem gojaznosti u Srbiji

Gojaznost zauzima značajno mesto u riziko faktorima za epidemiju hroničnih nezaraznih bolesti (bolesti srca, respiratorne bolesti, dijabetes, maligne bolesti i muskulo skeletne bolesti). U Srbiji problem sa telesnom masom ima više od polovine odraslog stanovsništa od kojih 36 odsto ima prekomernu težinu. Direktni troškovi zbog gojaznosti u Srbiji iznose skoro 8 odsto od ukupnih troškova zdravstvenog osiguranja.

“U Domu zdravlja ‘Jedro’ obavljena je analiza rezultata sistematskih specijalističkih pregleda iz dve firme, sa težištem na proceni stepena učešća prekomerne težine i pratećih laboratorijskih parametara. Od pregledanih 168 osoba, 32 odsto imalo je prekomernu težinu, dok je 9.5 odsto bilo gojaznih, iako se radi o osobama mlađih i srednjih godina”, navodi dr Nenad Ćupina i dodaje da je kod 16 odsto ustanovljen poremećaj metabolizma masti.

Da li gojaznost izaziva bolesti?

“Ne može se reći da gojaznost izaziva određene bolesti, već da gojaznost povećava rizik za nastanak određenih bolesti”

Veoma povećan rizik:

DM tip II, oboljenja žučne kese, povećan holesterol,sindrom otežanog disanja

Umereno povećan rizik:

Ishemijske bolesti srca i mozga, hipertenzija, degeneratvni reumatizam, giht, anemije

Povećan rizik:

Karcinom dojke, debelog creva, materice, poremećaj reprodukcije, lumbalni sindrom, komplikacije anestezije i postooperativne komplikacije, alergije...

Gojaznost znatno utiče i na dužinu života:

-odstupanje 10 odsto od uobičajene telesne mase povećava rizik smrtnosti 13 odsto

-odstupanje 20 odsto od uobičajene telesne mase povećava rizik smrtnosti 25 odsto

-odstupanje 30 odsto od uobičajene telesne mase povećava rizik smrtnosti za 42 odsto

Lečenje gojaznosti

“Cilj lečenja gojaznosti je sveobuhvatan i usmeren na prvom mestu na redukciju telesne mase, održavanje dostignutog terapijskog efekta uz istovremeno sprečavanje ponovnog povećanja telesne mase”, kaže doktor Nenad i dodaje da se to postiže:

  • Dijetetskim režimom ishrane
  • Programiranim fizičkim aktivnostima
  • Lečenjem lekovima
  • Hiruškim lečenjem

“Dijetetoterapija se zasniva na primeni osnovnih principa zdrave ishrane, uz redukciju dnevnog kalorijskog unosa od 500 do 1000 kalorija, kao i nedeljni gubitak težine od pola do kilogram”, kaže on.

Fizička aktivnost obavezna

Svaka dijeta je individualna prema proceni zdravstvenog stanja i stepena ugojenosti, a programirana fizička aktivnost je obavezna i uz dijetu najznačajnija mera lečenja. Postepeno početi sa aerobnim vežbama (trčanje, vožnja bicikla, šetnja, brzi hod, plivanje i slično). Dr Nenad Ćupina navodi da se počinje sa 55 odsto maksimalnog pulsa, preko 60 odsto do maksimalno 80 odsto od najveće vrednosti srčanog rada. Početi sa vežbama tri puta nedeljno a onda nastaviti pet do sedam puta u toku nedelje.

Kako se gojaznost leči lekovima?

“Postoje lekovi koji inhibišu rad enzima lipaze u crevima, te se na taj način eliminiše više od 30 odsto masnoća, ali takvo lečenje obavlja se isključivo pod nadzorom lekara”, upozorava on.

Problem gojaznosti kod žena

Obično se misli da je udeo gojaznih žena u odnosu na mušku populaciju znatno veći. Ispitivanja u zemljama Evropske Unije pokazuju da je gojaznost kod žena veća u osam zemalja, a kod muškaraca u čak deset zemalja. Najmanje gojaznih žena registrovano je u Rumuniji, u SAD 26 odsto, a u Evropi 20 odsto. U Srbiji je gojazno ili ima prekomernu težinu oko 17 odsto žena.

Razlozi gojaznosti

Gojaznost se kod žena javlja u pubertetu, trudnoći i pred i post menopauzi. Neretko razlog gojaznosti može biti i hipofunkcija štitne žlezde. Takođe tu su i svakodnevni stresovi uz poremećaj sna koji izazivaju povećanje koncentracije kortizovala, koji izaziva pojačan apetit. Prema rečima doktora Nenada, dugotrajno uzimanje lekova iz grupe kortikosteroida i kontraceptiva može izazvati gojaznost, kao i alkohol kome su žene u poslednje vreme sklone.

“Gojazne žene su nesigurne, apatične sa manjkom životne energije i želje za fizičkom aktivnošću. Sve ovo je praćeno bolovima u krstima i zglobovima. One takođe češće oboljevaju od bolesti žuči, gihta, hipertenzije, neretko i od karcinoma dojke i debelog creva uz učestalost i DM tip II”, apeluje dr Nenad Ćupina – “Gojaznost kod žena ima zdravstvene aspekte, ali i psihološko-estetkse te je lečenje vrlo kompleksno. Potrebno je primeniti sve principe zdrave ishrane i redovne, dozirane fizičke aktivnosti. Sve ovo planirati na duže vremenske periode”

U Srbiji 13 odsto dece predškolskog uzrasta, kao i 20 odsto adolescenata ima problem sa prekomernom kilažom - koji su glavni uzročnici?

“Nekada se mislilo da je genetika glavni krivac za gojaznost kod mladih. To zapravo nije tačno, već su pogrešne navike u ishrani i ponašanju glavni razlozi za gojaznost kod dece i omladine. Što se gojaznost ranije pojavi ozbiljnije se odražava na zdravlje i razvoj deteta”, kaže on.

Neredovna fizička aktivnost i pogrešne navike u ishrani su dva glavna uzročnika kod mladih:

  • Deca sede satima pored ispred tv-a i kompjutera
  • Polovina dece nikada nije jelo riblje meso
  • Jede se masna hrana, čips, smoki, krekeri, pice, viršle i kobasice
  • Piju se slatki i gazirani sokovi, vino, pivo
  • Životni stil je praćen, neredovnim spavanjem i poremećajem sna


Najbolji način da se usvoje zdrave prehrambene navike u detinjstvu je?

“Potrebno je početi od samog rođenja.Majčino mleko je nezamenljivo najmanje šest

meseci i poželjno do godinu dana. Za sticanje zdravih navika, kako životnih tako i zdravih navika u ishrani potreban je multidisciplinarni pristup uz učešće pedijatra, endokrinologa, psihologa, profesora fizičkog i nutricioniste”, kaže doktor Ćupin, načelnik opšte medicine DZ “Jedro” naglašavajući da je potrebno primeniti neke restriktivne mere koje će dati rezultat.

Tako je u Nordijskim zemljama zabranjeno reklamiranje nezdrave hrane u udarnim radio i TV emisijama, dok je u Rumuniji zabranjena prodaja brze hrane u blizini školskih ili predškolskih ustanova.

Da li je za zdrav život potreban dublji džep?

“Da, za sada su neki artikli zdrave hrane višestruko skuplji i zahtevaju više novca. Imajući na umu da zdrava hrana čini ljude srećnima, zdravima i otpornim na mnoge bolesti, a time i spremnim na sve životne izazove potrebno je pojačati zdravstveno prosvećivanje sa ciljem da se omasovi konzumiranje zdravle hrane. Potrebna je upornost i strpljivost koja će vremenom, sa rastom standarda i usvajanjem zdravih principa ishrane, dovesti do značajnijeg pada posledica nezdrave ishrane”, zakljčuje dr Nenad Ćupina.

prethodna strana 1 od 32 sledeca idi na stranu