U istraživanju koje je sproveo tim stručnjaka s Univerziteta Lejkhed u Ontariju, s Aleksandrom Penijem na čelu, učestvovalo je 126 studenata – njima je dato da rešavaju testove u okviru kojih je trebalo da ispitaju različite aspekte svoje ličnosti – ne samo anksioznost i verbalnu inteligenciju, već i socijalnu fobiju, osvrtanje na prošle događaje, kao i neverbalne sposobnosti. Dok verbalna inteligencija uključuje rezonovanje na osnovu poznavanja jezika, neverbalna se odnosi na vizuelno obrazloženje, govor tela i moć gestikulacije.

Peni i njegov tim otkrili su da, nakon izučavanja uticaja “testa zabrinutosti” na trenutno raspoloženje, oni studenti koji su pokazivali veći stepen zabrinutosti (na primer, saglasili su se s nekim izjavama ankete poput: “Ja stalno brinem o nečemu”) – imali su veći rezultat na testu verbalne inteligencije. Otkriveno je i da su oni koju su pokazali tendenciju da se osvrću na događaje iz prošlosti dostigli lošiji rezultat u neverbalnim sposobnostima.

Verbalno inteligentni imaju veće šanse da se okreću stvarima koje su naučili ili videli u prošlosti kako bi došli do rešenja na osnovu informacija koje dobijaju u sadašnjosti, dok neverbalno inteligentni koriste tragove uočene u vreme nastanka problema, mimo obaziranja na bilo šta iz prošlosti.

Svakako, ovo tumačenje izvedeno je na osnovu jednog malog i nekliničkog ispitivanja, zbog čega ga ne treba smatrati potpuno tačnim i validnim, ali je korisno imati u vidu dobijene podatke.

Istraživanje je ubedljivo i označava zaokret ka pozitivnom poimanju brige – kao načina razmišljanja. Briga vam može pomoći pri donošenju mudrih odluka, jer uvažavate sve segmente iz prošlosti, vodite računa o sadašnjosti i budućnosti, što vas uči i čini zrelijim.

Izvor: bizlife.rs
Foto: Ambro/FreeDigitalPhotos.net