Arhiva
Čitate arhivu Super žene, novi sajt je na www.superzena.net

Nataša Stanić: Opčinjena svemirom

izvor: Jelena Radenović
| Kolaž | 6 komentara

U okviru Festivala nauke, ispred organizacije "SFERA", sa svojim saradnicima - biolozima i geografima, magistarka Nataša Stanić održaće multidisciplinarnu radionicu na temu "Svemir kao živa ćelija".

Njena biografija je štivo koje morate pažljivo da iščitavate, jer niže uspeh za uspehom. Trenutno priprema doktorat na Filozofskom fakultetu u Beogradu i knjige/audio CD sa astronomskim pričama. Ona je magistar nauka, astrofizičar, piše naučno-popularne knjige i poeziju, predavač je u beogradskom Planetarijumu i nastavnik fizike u osnovnoj školi. Majka je dvoje dece, sve stiže i to sama, energična je i nasmejana, lepa i iznutra i spolja, rečju - superžena!

"Na pitanje šta to nedostaje super ženi, odgovor ne bi bio "super muškarac", već "super posao". Šta ću kad sam radoholičarka", kaže Nataša Stanić.

Kako i kada ste se zainteresovali za nauku, konkretno astrofiziku?

- Pogled u vedru zvezdanu noć sa obronaka Kosmaja, gde sam odrasla, inspirisao me je najpre za pisanje stihova, pred kraj osnovne škole. Uz stihove i kroz stihove, počela su da izviru pitanja: od čega su zvezde, koliko su daleko, šta je najdalje i najčudnije u svemiru, šta utiče na nastajanje i nestajanje, kako je nastalo sve što postoji i da li će jednog dana sve nestati, da li smo sami u kosmičkom bespuću?... I krenula sam da tražim odgovore, kao deliće velikog mozaika koje pažljivo slažem decenijama, sklapajući sopstvenu sliku, doživljaj univerzuma i njegovih misterija.
Knjiga "Kontakt" Karla Sagana, definitivno me je opredelila da upišem Matematički fakultet, smer astronomija. Ubrzo sam uvidela da me manje zanimaju prividna kretanja nebeskih tela od stvarnih fizičkih procesa u njima, i prebacila sam se na smer astrofizika. Bilo je momenata kada se u mnoštvu složenih jednačina, matematičkih i fizičkih teorija, gubila svaka inspiracija, ali sam ih, srećom, preživela, zahvaljujući upravo onom početnom nagonu za saznanjem i traganjem, objašnjava Nataša.

Budući da predajete fiziku u školi, koliko deca vole i pre svega razumeju fiziku? Da li uspevate da im približite nauku?

- Deca ne vole da razmišljaju, moram to reći iako se podrazumeva da bi osnovna osobina dece trebalo da bude radoznalost. Nisam to primetila ili primećujem tek kod nekolicine učenika. Možda ih niko nije učio slaganju slagalica odnosno povezivanju stečenih znanja, ili smatraju da školsko gradivo nema dodirnih tačaka sa njihovim svakodnevnim životom i da im neće biti od koristi nikada u životu. Pokušavam da im predstavim fiziku kroz primere iz svakodnevnog života i prirodnih pojava, putem što jednostavnijih, slikovitih reči i poređenja, sa što je moguće manje formula. Deca se, u velikom broju, plaše, pre svega, matematike. Trudim se da na časovima pominjem zanimljivosti iz svemira i najnovija naučna otkrića kako bi ih inspirisala. Smatram da najveću energiju u nastavnom procesu treba uložiti upravo na stvaranje inspiracije za učenje kod učenika, jer kad postoji inspiracija, unutrašnji nagon za saznanjem, učenje dolazi samo po sebi...

Svedoci smo raznih pokušaja da se nauka popularizuje i postane deo svakodnevice, koliko smo u tome uspeli? Šta je to što bi pomoglo nauci i istraživačima da stvaraju još bolje rezultate, a nama, običnim građanima da razumemo zašto nam je njihov rad važan?

- Za sada ne postoji dobro organizovan sistem za popularizaciju nauke u našoj zemlji, jer sistem podrazumeva promociju nauke 365 dana u godini (u prestupnoj godini 366) - i to ne samo putem kratkoročnih projekata ili manifestacija kao što su Festival nauke (događaj bez premca u ovoj oblasti i našem regionu), već prvenstveno putem razvoja naučnog novinarstva i razvoja društvene svesti o tome koliko je nauka važna i neophodna za naš opstanak na ovoj planeti. Ako pridodam tome da je jedina institucija koja se 365 dana u godini bavila promocijom astronomije u Srbiji, na početku XXI veka izgubila finansijsku podršku nadležnih organa, nemam osnova za veliki optimizam. Smatram da bi komunikacija između naučnika i medija trebala da bude daleko plodnija nego što je danas, da daleko više medijske pažnje treba posvetiti nauci, naučnicima, istraživačkim centrima, predstavljajući ne tehničko-matematičke detalje, zgrade i imena ljudi, nego najzanimljivija otkrića i metode rada naučnog istraživanja, naravno, na zabavan, slikovit i dinamičan način. Uz osmeh, neizostavno. Pomoglo bi nam da imamo više harizmatičnih, duhovitih i kreativnih ljudi poput Milivoja Jugina i Raše Popova.

Pored značajnog broja istraživačkih radova koje ste napisali, posla u školi, odgajanja dvoje dece, bavite se i fotografijom...kako uspevate sve da postignete? Koji je tajni recept?

- Tajni recept je uvek sveža radoznalost sa trunčicom kreativnosti, začinjena osmehom. Ovaj recept ima još sedam obaveznih sastojaka, koji svima nama, u svakom trenutku, kako kaže pesnik Laza Lazić, stoje na raspolaganju - i to potpuno besplatno, a to su: priroda, ljudi, jezik, hrabrost, rad, svemir i Bog. I da, još nešto - volim da se prepuštam lepoti trenutka i čaroliji posmatranja svega što me okružuje. Svaki dan dodam po jedan novi delić onom mozaiku večitih pitanja i odgovora. Fotografija, poezija i ljubav su lepak koji koristim za pravljenje novih životnih kolaža.

Ne mogu da odolim, a da vas ne pitam ima li još nekog osim nas u kosmosu?

- Više od osam stotina planeta van Sunčevog sistema, tek je trunčica kosmičkog blaga u Mlečnom Putu. Spoznali smo i počeli da istražujemo tek onaj najbliži zvezdani komšiluk u našem zvezdanom gradu. U kosmičkoj mreži, koju čini više od dvesta milijardi galaksija, svetleća duša svemira, čvrsto verujem u to, iznedrila je još nekoga osim nas, zaključuje Nataša Stanić.

prethodna strana 1 od 179 sledeca idi na stranu